Уобичајена питања
У наставку се налазе често постављана питања о члановима Цркве Исуса Христа светаца последњих дана. Ако имате додатна питања, волели бисмо да се договоримо да вас посете мисионари.
Хришћанска веровања
Да! Недвосмислено. На крају крајева, „Мормон” је само надимак. Ми смо чланови Цркве Исуса Христа светаца последњих дана. Према томе, верујемо да је Исус Христ Син Божји, Спаситељ света, и Он нас воли више него што можемо да замислимо. Да ли то значи да имамо потпуно иста веровања као и свака друга хришћанска црква? Не. Али дефинитивно се сматрамо преданим следбеницима Исуса Христа.
Свето тројство је појам који многе хришћанске религије користе да опишу Бога Оца, Исуса Христа и Светог Духа. Свеци последњих дана чврсто верују у сву тојицу, али не верујемо да су сви иста особа. Мислимо да су једно у сврси. Њихова сврха је да нам помогну да постигнемо праву радост у овом животу и животу који долази (у кога такође верујемо).
Да! Исус је темељ наше вере. У ствари, нашу Цркву радије називамо пуним именом, Црква Исуса Христа светаца последњих дана.
У мормоновој књизи пише: „И разговарамо о Христу, радуjемо се Христу, проповедамо о Христу, пророкујемо о Христу, и пишемо у складу с пророштвима нашим, да деца наша могу знати ком извору се могу обратити за опрост греха своjих” (2. Нефи 25:26).
Израз „мормони” је надимак који потиче из књиге Светог писма, јединствене за нашу Цркву, која се зове Мормонова књига. Тај надимак нисмо смислили ми, него га пуно људи користи за опис Цркве и њених чланова. У прошлости смо прихватили тај назив и чак га и сами користили, али недавно смо од људи затражили да Цркву зову њеним пуним именом: Црква Исуса Христа светаца последњих дана. На тај начин сви знају да је Исус суштина наше религије и веровања.
Име „свеци последњих дана” је у реду када разговарате сa својим пријатељима који су чланови Цркве.
Да. Потпуно. То је Божја реч, света књига Писама и захтева читање ради срећног живота. Упоредо са Библијом, инспирацију проналазимо и у другим Светим писмима која су јединствена за Цркву Исуса Христа светаца последњих дана. Сва она заједно служе за поучавање важним истинама о Исусу Христу.
Библију су написали надахнути људи, звани пророци. Бог је говорио са пророцима попут Мојсија и Исаије и они су записали Његова учења. Ови записи чине Стари завет. Нови завет је збирка исказа Исусових првих следбеника, као и писма од Павла и других апостола. Оба ова завета су касније преведена и састављена у књигу коју данас познајемо као Библију.
Мормонова књига
Мормонова књига је књига надахнутог Светог писма чија је сврха да нам пружи смернице у животу и повеже нас са Исусом. Одакле потиче то име? Пре више стотина година древни пророк по имену Мормон саставио је запис о свом народу. Испоставља се да су се често суочавали са истим изазовима као и ми. И баш попут нас, нашли су снагу кад су се окренули Исусу Христу. У данашње време, подразумева се да се Мормонова књига чита уз Библију као начин да се осећамо ближе Богу и разумемо Његову велику љубав према свима нама.
Ево кратког сажетка епске, хиљадугодишње историје садржане у Мормоновој књизи:
У суштини, Мормонова књига је прича о породици Лехи је пророк у Јерусалиму. Бог у сну упозорава Лехија да поведе своју породицу и напусти Јерусалим, јер ће ускоро бити поробљен. Прелазе океан до америчког континента. Ламан и Лемуило, Лехијеви најстарији синови, не верују да је њихов отац надахнут од Бога. Њихов млађи брат, Нефи, је пун вере. Бог је изабрао Нефија да води породицу и буде њихов учитељ.
Народ се на крају поделио у две групе: Нефијце и Ламанце. Ове групе су често међусобно у рату и њихова вера у Исуса је непрестано у искушењу. Та вера испуњава странице Мормонове књиге у облику моћних проповеди, животних лекција и духовних искустава.
Након што је Исус васкрснуо,указује се људима у Америци. Поучава их о крштењу и праштању. Лечи њихове болесне и благосиља им децу. Оснива своју Цркву. За разлику од народа у Јерусалиму, људи у Америци слушају Исуса. После Његове посете, живе у миру стотинама година.
Временом, народ губи веру и поново избија рат, који уништава скоро целокупно становништво.
Попут Библије, Мормонова књига има много писаца. Она је збирка дневника и историје, који се преносе са једног писца на другог, током периода од око хиљаду година. Први писац је пророк Нефи, који је напустио Јерусалим са породицом 600. године пре нове ере и дошао на амерички континент. Тај запис Нефи је проследио свом млађем брату, који га је потом предао свом сину. Сваки писац је запис увек давао некоме коме је веровао. Мормон је био пророк који је све записе спојио у једну књигу. Стога се књига назива Мормонова књига.
Године 1823, Џозеф Смит је одведен до ових древних записа и превео их је моћу Божјом.
Мормонова књига подржава Библију и често појашњава учења Исуса Христа. На пример, књиге Марка и Луке у Библији износе исте риче о Исусу, али можете научити више када прочитате оба виђења.
Заједно, Мормонова књига и Библија садрже хиљадугодишње надахнуће, смернице и поуке. Оне показују да Бог воли и води људе из свих делова света. Проучавањем обе књиге можете стећи боље разумевање ко је Бог и шта жели за вас.
Начин живота
Чланови Цркве Исуса Христа светаца последњих дана су као и сви други људи. У ствари, можда ћете бити изненађени колико су нормални! У животу имају успоне, падове и све остало. Свеци последњих дана познати су по томе што су срећни и мирољубиви, али то не значи да немају изазова. Сви у овом животу воде тешку борбу, али ако се потрудите да живите по Јеванђељу Исуса Христа, можете имати додатну снагу и мир да победите.
Што се тиче животног стила, свеци последњих дана се труде да држе Исуса у центру свог живота. Њихова уверења о Спаситељу и Његовим учењима утичу на њихове свакодневне одлуке о томе како разговарају, облаче се и понашају. На пример, избегавају да раде недељом како би могли да присуствују служби у цркви, служе другима и проводе време са породицама. Верни чланови Цркве такође не пуше, не пију алкохол нити се коцкају.
Чланови Цркве Исуса Христа одлучују да не пију пиво, јер верујемо у надахнути здравствени код, који нас подстиче да водимо рачуна о свом телу. Углавном је то питање здравог разума. Без недозвољених дрога. Без алкохола. Без дувана. Али поред тога, такође без кафе или чаја. Не знамо тачно зашто, али верујемо да су упутства стигла од Бога, па се трудимо да се уздржавамо од тих супстанци.
Црква Исуса Христа светаца последњих дана има многе културне традиције и обичаје који су усмерени на породицу. На пример, чланови Цркве резервишу једно вече недељно за породично кућно вече. Остале активности током недеље укључују црквена окупљања попут заједничког оброка и пројеката служења или омладинских група за тинејџере. Многе наше традиције су стандардне као што су слављење празника са нашим породицама. Друге су више јединствене попут давања светог благослова за новорођенче на црквеном састанку. Као породице, заједно се молимо, заједно читамо Света писма, а прве недеље сваког месеца постимо заједно 24 сата.
Не! Породице светаца последњих дана су различите по величини и структури. Имамо ли препоручену величину породице? Опет, не! То је дубоко лична одлука. Породице пуне љубави могу бити велике, мале или нешто између та два описа.
Не. На почетку историје Цркве Господ је заповедио ограниченом броју чланова Цркве да упражњавају многоженство. Међутим, крајем 1800-их примљено је откривење које укида ту праксу. Од тада, Црква поучава да је моногамија врста брака какву Господ данас заповеда. Иако неки људи и данас упражњавају полигамију, ти људи нису чланови Цркве Исуса Христа светаца последњих дана.
Црква Исуса Христа светаца последњих дана је безбедно место, где људи могу доћи због наде у бољи живот захваљујући Исусу Христу. Црква пружа света средства, поступке и учења који вам помажу да развијате и негујете однос са Богом. И поврх свега, бити члан Цркве значи припадати заједници људи који брину једни о другима.
Да, и као појединачне породице и као Црква. Уосталом, ако Христово рођење и васкрсење нису вредни слављења, шта јесте? Понекад нас људи мешају са неколико хришћанских религија које не славе празнике, али будите уверени да ми славимо.
Служење у Цркви
Време оджавања богослужења варира од заједнице до заједнице. Међутим, увек можете рачунати на један главни састанак за све, као и на посебан разред подељен по старосним групама или организацијама.
Служба за све назива се причесним састанком. Овај састанак састоји се од песама, молитви и проповеди (или „говора”) које различити чланови заједнице дају сваке недеље. Најважнији део састанка је када узимамо причест.
Све је већи број људи који одбацују идеју о организованој религији и више воле да буду духовни на свој начин и труде се да воде добре животе. Али људима је потребна и организована религија и лична духовност. Црква Исуса Христа светаца последњих дана пружа структуру и свештеничку власт неопходне за испуњење свих Божјих заповести, укључујући крштење и узимање причести. Недељом треба да идете у цркву, а истовремено да се трудите да будете духовни и служите другима током целе недеље.
Трудите се да изгледате лепо. Пожељно је да дођете у било каквој отменој одећи у којој се осећате пријатно. За вашу информацију, већина мушкараца носи одела или кошуље са краватом, а жене обично носе хаљине или сукње. И деца су обично дотерана.
Надамо се да не. Многи наши чланови сваке недеље долазе у цркву сами. Међутим, ако желите да неко по први пут присуствује са вама, слободно се обратите локалним мисионарима, који вам могу наћи пријатеља са којим ћете седети. Увек је тешко бити нови – без обзира на ситуацију – али брзо ћете упознати остале чланове ваше заједнице и осећати се као код куће.
Да! Позвани сте да нам се придружите на недељним активностима, заједничким излетима, пројектима служења и на црквеним службама. Радо бисмо вас упознали и ценићемо ваше учешће у црквеној заједници.
Не. Посетиоци не морају да учествују. Када се причесни хлеб и вода деле заједници, можете једноставно да предате послужаоник следећој особи. Осим тога, слободно уживајте у служби. На часу Недељне школе учитељ често тражи од добровољаца да читају из Светих писама. Ако не бисте да учествујете, не дижите руку.
То вероватно зависи од величине заједнице коју посећујете. Неке заједнице су толико велике да редовни чланови могу или не морају схватити да сте посетилац. Друге су толико мале да се чланови међусобно познају, па ће новопридошлог члана сигурно препознати и поздравити. Било како било, не устручавајте се да се представите или постављате питања. Свима ће бити драго што сте ту.
Могу и чине то. Поред многих других одговорности, оне проповедају за говорницом, служе као мисионарке, вође, саветнице и учитељице.
Не. Не тражимо донације нити проносимо тацну.
Црква Исуса Христа светаца последњих дана званично је организована у Фајету, у држави Њујорк, 1830. године. Први председник Цркве био је Џозеф Смит. Имао је виђење Исуса Христа и Бога Оца и позван је за пророка како би обновио Цркву Исуса Христа. Примио је Божје свештеништво, превео Мормонову књигу и послао мисионаре да проповедају Јеванђеље по Северној Америци и преко океана.
Седиште Цркве премештено је у Охајо, у Мисурију, и Илиноис ради избегавања прогонства и проналажења места за окупљање њених чланова. Због подозрења и локалних политичких сукоба, пророк Џозеф Смит је био незаконито затворен 1844. године и убијен од стране руље.
Бригам Јанг је постао следећи председник Цркве. Водио је свеце преко прерије Сједињених Америчких Држава у покривеним вагонима до Стеновитих планина Јуте. Од тог времена Црква је драстично порасла широм света. Данас у целом свету има преко 16 милиона чланова у 170 земаља.
Исус Христ
Васкрсење значи поновно спајање духа и тела након смрти, да се више никада не раздвоје. Исус је устао из мртвих, или је васкрснуо, трећег дана након свог распећа. Он и данас живи, а и ми ћемо васкрснути и можемо поново живети са Богом.
Нико не зна када ће бити други долазак Исуса Христа, али знамо да ће Он доћи опет. Анђели су се објавили Исусовим апостолима: „Овај Исус који се од вас узе на небо тако ће доћи као што видесте да иде на небо” (Дела 1:9–11). Библија и Мормонова књига говоре о знаковима који ће претходити другом доласку, попут ратова, глади и проповедања Јеванђеља Исуса Христа свим народима.
У Библији се за Исуса помиње скоро 200 различитих имена, наслова и описа. Многе од тих титула чудесно описују Његово величанство и мисију.
- Христ
- Спаситељ
- Откупитељ
- Син Божји
- Jeхова
- Јагње Божје
- Хлеб живота
- Саветник
- Eмануил
- Светло света
- Господ
- Учитељ
- Посредник
- Жива вода
- Кнез мирни
- Заступник
- Месија
- Светац Израелов
- Јединородни
- Добри пастир
Природа Бога
Сви смо деца нашег Небеског Оца, и као добар и брижни Отац, Он зна за вас. Он вас познаје – ваше изазове, ваше победе, ваше квалитете и ваш невероватан потенцијал. И знајући све то, Он вас воли. Ништа му није важније од ваше среће. Зато жели да Га упознате.
Ако тражите необорив научни доказ да Бог постоји, предложићемо другачији приступ. Свако од нас може примити сазнање да је Бог стваран, али то се догађа кроз дубоко личан процес тражења Њега проучавањем служењем молитвом божанскимадахнућем Када имамо то знање, можемо видети доказ о Богу где год да погледамо – у природи, у свакодневном животу и у одговорима на наше молитве.
У Цркви Исуса Христа светаца последњих дана вероватно ниједно име за Бога није важније од имена Небески Отац. Разлог томе је наше веровање да свака особа има духа, а Бог је отац тих духова. Ми смо дословно Његова деца и Он жели повезаност са нама. Друга имена за Бога (која потичу из јеврејског језика) такође се налазе у Библији - као што су Елохим, Јахве, и Ава - тако се Исус Христ обратио Богу када се молио у Гетсеманском врту. А шта значи Ава? Отац.
Храмови и венчања
Зависи. Храмови су отворени само за чланове Цркве који су радили на томе да се припреме како би извукли максимум из свог храмског искуства. Али када се храмови тек изграде, и у другим посебним приликама, одржавају се отворена врата за јавност, како би могли да погледају унутрашњост. Такође, многи храмови имају центре за посетиоце и површине отворене за све.
За свеце последњих дана храм се разликују од других црквених објеката. То је место на које чланови Цркве одлазе да би давали обећања Богу. Та обећања су: да ћемо држати заповести, бити добри мужеви и жене и да ћемо се бринути једни о другима делећи оно што имамо. Такође, пошто верујемо да су породице вечне, велики део рада који се обавља у храмовима има за циљ да још више ојача породичне везе. Бракови се склапају да трају вечно - а не само „док вас смрт не растави”. Родитељи и деца постају вечна породица. Сећамо се својих предака. Храмови су места где се много ради!
Породице су у средишту Божјег плана за нашу срећу, а брак би требало да траје изван „док вас смрт не растави”. На церемонији храмског венчања муж и жена се уједињују за вечност. Ову брачну церемонију називамо „печаћење”, јер се пар спаја за овај живот и за вечност. Невеста и младожења обећавају да ће се потпуно поштовати и волети и обавезују се да ће следити Исусова учења и пример. Ако одрже та обећања, заузврат им је обећано да ће њихов брак и породица трајати у наредном животу.
У храмовима Цркве Исуса Христа светаца последњих дана муж и жена се уједињују заувек. Ту брачну церемонију називамо „печаћење”, јер се пар спаја за овај живот и за вечност. Међутим, после те церемоније, венчања се обично славе традиционално, уз закуску, плес и окупљање у част љубави.
Специфична и јединствена верска одећа је нешто што је уобичајено у многим религијама. Верска одећа има различите сврхе. Мормонско доње рубље, прикладнијег назива храмски гармент, састоји се из два дела, слична поткошуљи и шорцу. Носе га одрасли чланови Цркве испод одеће. Служи им као подсетник на обећања дата Богу. Чланови који га носе сматрају га светим.
Чланови Цркве Исуса Христа светаца последњих дана могу се венчати са ким год желе. Међутим, свети храмски бракови резервисани су само за двоје достојних чланова Цркве који учествују у церемонији венчања које се одржава у храму.
Вечне породице
Кад се свеци последњих дана венчају, схватају да би брак требало да траје вечно. Церемоније брака у храмовима садрже речи „за време и за вечност”, а не „док вас смрт не растави”. Али речи не омогућавају вечни брак, него моћ Божја. Деца парова који су венчани у храму аутоматски се „печате” за родитеље. Породице које се касније у животу прикључе Цркви Исуса Христа светаца последњих дана такође могу ићи у храм да се запечате заједно.
Свеци последњих дана истражују своје претке и пажљиво воде записе о томе ко је запечаћен у њиховој породици. Када пронађу претка који није запечаћен, одлазе у храм и обављају заменску церемонију у име тог претка. Тај предак може да прихвати или одбије то печаћење. Печаћење је попут ланца који повезује породичне генерације. Заступничке церемоније могу се извести и за оне који нису били крштени док су били живи.
Црквена интернет страница FamilySearch.org, тренутно садржи преко три милијарде записа и свакодневно расте. Можете посетити ту интернет страницу да бисте започели дубљу потрагу за својим прецима, или на личном нивоу можете учествовати у породичној историји прикупљањем и бележењем сопствених породичних фотографија и прича.
Крштење
Ако је крштење извршено без одговарајуће власти или на начин који није у складу са начином Спаситељевог крштења, онда мора да се поново обави. Крштење је предуслов за чланство у Цркви Исуса Христа светаца последњих дана.
У Цркви, се крштења врше урањањем што значи да се особа потпуно „урања” и поново подиже. Библија нам каже да „крстивши се Исус изиђе одмах из воде” (Матеј 3:16). Крштење урањањем је са дивном симболиком не само због испирања греха, већ и смрти сахрањивања и васкрсења. Крштење означава крај старог начина живота и рађање живота посвећеног хришћанским вредностима.
Бог је обезбедио начин да свако прими све Његове благослове - чак и после смрти. Крштења и други важни обреди могу се извршити у име оних који су умрли без те могућности. Апостол Павле је у Библији говорио о крштењу за мртве (видети 1. Коринћанима 15:29), и чланови Цркве Исуса Христа светаца последњих дана настављају исту праксу у храмовима данас.
Ево како то функционише: Свеци последњих дана проучавају своју породичну историју да би открили имена људи који су умрли а да нису крштени. Чланови се тада крштавају у име тих предака у храму. Та служба за друге врши се из љубави - a пошто се живот наставља и после смрти, они који су умрли свесни су тих обреда и могу изабрати да ли да их прихвате или не.
Мисионарски рад
Сваки члан Цркве Исуса Христа светаца последњих дана има обавезу да дели Јеванђеље; међутим, служење мисије је увек ствар избора. Млади се посебно охрабрују да служе мисију, јер је то сјајна прилика за учење, служење и раст.
Не. У ствари, многи мисионари сами плаћају своју мисију. Често ће штедети годинама унапред. Понекад породице подносе финансијску жртву како би послали мисионара на мисију.
Не. У ствари, „Старешина” није име већ титула мисионара. Мисионаркама се слично обраћа као „Сестра”, па следи презиме. „Старешина” и „Сестра” су титуле поштовања и почасти.
Рад у паровима помаже мисионарима да буду безбедни. Такође је начин који је Исус поучио: „И дозва дванаесторицу, и поче их слати два и два” (Марко 6:7).
Први корак је сусрет са мисионарима. Поучиће вас основним веровањима и правилима Цркве Исуса Христа светаца последњих дана. Такође вам могу одговорити на свако ваше питање о Цркви и обавестити вас шта се очекује од њених чланова.
Такође би требало да почнете да присуствујете богослужењу. Пронаћи ћете радост припадања заједници људи који брину једни о другима и труде се да следе пример Исуса Христа.
Када будете спремни да се прикључите Цркви, можете одлучити да се крстите и званично постанете члан. Могу вас крстити мисионари или неко кога сте упознали у цркви.